Od samog nastanka lige osmišljen je koncept prema kom će se pretendenti na titulu međusobno smenjivati – taj koncept se zasnivao na tome da ekipe koje su u dnu tabele imaju prednost da biraju među prvima na draftu, te da tako pokupe dobre igrače koji će nositi njihovu franšizu.

Ovakav vid funkcionisanja lige ima svoje dobre i loše strane, ali nismo ovde da pišemo o tome – tu smo da vidimo da li je taj koncept i dalje održiv. Naime, supertimove smo imali još u osamdesetim godinama, ali se tek u poslednjih desetak godina počelo više govoriti o tome.

Razloga za to je puno: veći uticaj medija i društvenih mreža, zabrana čuvenog trejda Krisa Pola, odlazak Lebrona kod drugara u Majami, potom i u Klivlend, tu je i Kej Di sa svojom ‘izdajom’ Oklahome.

Zato, mi smo rešili da se bacimo na posao i istražimo koliko su igrača draftovanih u svojoj ekipi imale ekipe koje su igrale veliko finale NBA lige u poslednjih deset sezona. Koliku u stvari važnost sam čin drafta i dalje nosi?