Jedan od najdominantnijih igrača ikada, jedinstveni, neponovljivi – Šakil O’Nil

Jedan od najdominantnijih igrača ikada, jedinstveni, neponovljivi – Šakil O’Nil

Autor: Stefan Stanković Datum objave: 02.04.2019. Foto: Bleacher Report

Rođen je 06.03.1972. godine u Njuarku, najvećem gradu države Nju Džersi. Njegov biološki otac, Džozef Toni, bio je jedan od najboljih srednjoškolskih košarkaša u državi, te je tako dobio i punu stipendiju da pohađa Seton Hol, najbolji koledž tim države Nju Džersi. Međutim, Džozef je već u tim godinama imao teških životnih problema. Kao jako mlad postao je zavisnik, a kasnije i završio u zatvoru zbog posedovanja narkotika, dok je Šek još uvek bio beba. Kada je izašao iz zatvora, nije se uključio u njegov život i prepisao je starateljstvo Filipu Herisonu. Šek je i dan danas otuđen od oca, oni nikada nisu pričali. Fil je bio taj koji je Šakila učio prvim košarkaškim koracima, terajući ga da trenira svaki dan pre ručka. Počeo je da trenira košarku već sa 9 godina, a Fil je mislio da može da dominira igrom, kao neki od najvećih igraca u istoriji – Vilt Čejmbrlen, Karim Abdul-Džabar i Bil Rasel. Šek tada nije znao ni ko su ti momci, ali je voleo da provodi vreme sa svojim očuhom. Filip Herison je bio vojni komandant SAD-a. Zbog vojne karijere svog očuha, familija je napustila Njuark, i Šek ostatak detinjstva provodi u vojnim bazama u Nemačkoj i Teksasu, gde je i igrao srednjoškolsku košarku.

Za dve godine, koliko je O’Nil proveo u “Robert G. Cole”, srednjoj školi u San Antoniju, košarkaški tim je imao skor 68-1! U njegovoj poslednjoj godini osvojili su i državni šampionat. U to vreme, O’Nil je često pogađao horog sut, i tako zaradio poređenja sa legendarnim Karimom.

Nakon diplomiranja u srednjoj školi, postao je student Luizijana Stejt univerziteta. Svog tadašnjeg trenera, Dejla Brauna, upoznao je još mnogo godina ranije, kada je njegov očuh bio stacioniran u Zapadnoj Nemačkoj. Nakon prve godine privikavanja na veći nivo košarke, stižu dve koje su katapultirale Šeka u igrača koga je želeo svaki tim u NBA ligi. U obe godine, izabran je kao najbolji igrač SEC konferencije, a 1991. godine dobio je i Adolf Rup trofej, namenjen najboljem igraču divizije i NCAA u celim SAD. U tri godine na LSU beležio je u proseku 21.6 poena i 13.5 skokova po meču. Napustio je LSU ranije, zbog velike želje igranja u NBA ligi, ali je obecao majci Lusil, da će završiti školovanje i zaraditi diplomu. To je i uradio 2000. godine. Nekoliko godina nakon završetka koledž karijere postao je član LSU kuće slavnih, a njegova bronzana statua krasi ulaz trening kompleksa Luizijana Stejt univerziteta. Šek je, očekivano, bio prvi pik na draftu 1992. godine, a izabrao ga je Orlando Medžik.

Priče kruže da je to leto, pre nego što se preselio u Orlando, proveo u Los Anđelesu. Tamo ga je tokom teških treninga savetovao član kuće slavnih, Medžik Džonson. Šekov ulazak u ligu bio je, kako dručacije nego, spektakularan! Postao je prvi igrač u istoriji, koji je izabran za najboljeg igrača nedelje, svoje prve NBA nedelje u karijeri. Period tranzicije u NBA nije postojao, on je već u prvoj sezoni u ligi beležio 23.4 poena, 13.9 skokova i 3.5 blokada po meču, šutirajući 56% iz igre, jasno stavljajući svima do znanja o kakvom se potencijalu radi. Naravno, postao je ruki godine, a i prvi igrač jos od Majkl Džordana i 1985. godine, koji je izabran kao All-Star starter u svojoj prvoj sezoni u ligi. Orlando je sezonu završio sa skorom 41-41, čak 20 pobeda više nego prethodne sezone. Ipak, izvisili su za mesto u plej-ofu, iako su imali isti skor kao Indijana. Pejsersi su imali bolji međusobni skor. Nije sve bilo bajno – novinari blizu tima su u više navrata čuli Šeka kako ponavlja “Moramo da sklonimo Metija odavde, i dovedemo Brajana”.

Želja mu se ispunila, tadašnji trener Meti Gukas je našao posao u upravnom delu tima, a novi glavni trener je postao dotadašnji pomoćnik – Brajan Hil. Pod Hilom, O’Nil postaje još veća sila. Beleži ove sezone 29.4 poena po meču i biva drugi strelac lige, odmah iza Dejvida Robinsona. Šekova snaga na niskom postu bila je nešto neviđeno, nezapamćeno u istoriji lige. Lakoća sa kojom se oslobađao protivnika i dizao se na silovita zakucavanja nikada pre nije bila viđena. Zajedno sa novom zvezdom lige, Penijem Hardavejom, vodio je Orlando do skora 50-32 i po prvi put u istoriji franšize nastupali su u plej-ofu. Iako su izgubili sva tri meča od Indijane, Šek je bio dobar. Preko 20 poena i 13 skokova u proseku, ali nisu bili dorasli Redžiju Mileru i drugovima.

Već u svojoj trećoj sezoni, “The Big Aristotle” je osvojio titulu najboljeg poentera lige, sa 29.3 poena u proseku, ali i završio drugi u glasanju za MVP-ja lige, iza Dejvida Robinsona. Treću godinu za redom izabran je za startera na All-Star meču, zajedno sa saigračem, Hardavejom. Njih dvojica su sada već činili jedan od najboljih tandema lige. Vodili su Orlando do najbolje godine u istoriji tima, sa 57 pobeda. Najveći minus ove godine, bilo je, može se reći, masovno korišćenje “Hack-A-Shaq” strategije. Veliki broj ekipa namerno je koristilo dozvoljene faulove kako bi O’Nila stavljali na liniju slobodnih bacanja – to je, evidentno, bila najveća boljka jednog od najboljih igrača lige. Iste godine, Orlando pobeđuje u svojoj prvoj plej-of seriji ikada, protivnici su bili igraci Boston Seltiksa. Nisu stali tu, u drugoj rundi pobedili su Čikago Bulse, a u finalu konferencije osvetili su se Mileru i Indijani. Šek je bio u svom prvom NBA finalu, i to protiv Hakima Olajdžuvona i Hjuston Roketsa. Iako je beležio čak 28.5 poena, 12.5 skokova i 6.3 asistencije po meču – Hjuston ih je počistio sa 4-0. Postoji jedna sjajna anegdota, a dešava se odmah nakon pomenutog finala. Hakim je u javnost pustio pismo koje je dobio od Šeka. U njemu je pisalo : “Serija je možda završena, ali nije gotovo između nas dvojice. Sigurno, jako si dobar sa svojim timom iza sebe, ali hoću da vidim kakav si jedan na jedan” u potpisu prosto i jednostavno – Šek!

Sezona 1995-96. bila je prva u kojoj je O’Nil imao ozbiljnijih problema sa povredama. Propustio je 28 utakmica, ali je i pored toga bio dominantna figura u ligi. Po četvrti put za redom je izabran za All-Stara, a iako je dugo bio povređen, ekipa završava sa skorom 60-22. Drugim najboljim na Istoku, odmah iza legendarnih Bulsa (72 pobede te sezone). Šek i družina su lagano pobedili Detroit i Atlantu u prve dve runde, ali su u finalu konferencije lagano počišćeni od strane Majkl Džordana i Čikaga.

Leta 1996. godine, Šakil je osvojio zlato sa reprezentacijom SAD-a na Olimpijskim igrama u Atlanti. Ali nije sve bilo baš bajno! Tog leta je postao slobodan igrač, a po nekim anketama, navijači Orlanda nisu baš bili uz njega. Naime, u svojoj poslednjoj sezoni sa timom, O’Nil se konstantno “borio” i prepirao sa trenerom Hilom. Jedna od anketa je glasila – “Da li Hil treba biti otpušten ako to znači da će se Šek vratiti?” – 80% ljudi je odgovorilo negativno. U anketi – “Da li Šek vredi 115 miliona dolara?” – čak 91.3% ispitanika odgovorilo je sa “ne”! Priča se da su se njegovi saigrači iz reprezentacije provodili jako dobro, “prozivajući” Šeka zbog ovih anketa. Ovo, kao i još neke stvari u medijima, kao ta da nije dobar uzor i da Peni Hardavej neće dopustiti da ne bude prva zvezda ekipe, pogurale su Šeka da novi angažman potraži na drugom mestu. Prvog takmičarskog dana na OI u Atlanti, objavljeno je da ce Šek potpisati za Los Anđeles Lejkerse!

Potpisao je sedmogodišnji ugovor, vredan 121 milion dolara. Tada najveći ugovor u istoriji lige. Insistirao je da nije izabrao El Ej zbog novca : “Umoran sam od slušanja o novcu, novcu i samo novcu. Želim samo da igram, pijem Pepsi, nosim Ribok” – aludirajući na svoje sponzore. U svojoj prvoj sezoni sa Lejksersima beležio je 26.2 poena i 12.5 skokova po meču. Međutim, i ove sezone je propustio 30 mečeva zbog povrede. Još jedan, ne baš sjajni “hajlajt” prve sezone u “Gradu Anđela” bio je sukob sa Denisom Rodmanom. U neizvesnoj završnici meča u Čikagu, protiv šampiona, zvezde tima Pipen i Džordan morali su da zadržavaju svog saigrača nakon što ga je Šakil odgurnuo (mnogi će pomisliti – šteta, nastavak bi bio jako zanimljiv za gledanje…). Novinari blizu terena bili su jednoglasni, Šakil je bio voljan i da bude suspendovan samo kako bi odmerio snage sa “Crvom”. Nakon meča je izjavio : “Jedno je pričati opasno, a sasvim drugo biti opasan”. Lejkersi ulaze u plej-of iste godine, ali su poraženi već u drugoj rundi od Juta Džeza sa 4-1.

Naredne sezone 1997-98. Šek je ponovo bio dominantan, beležio je preko 28 poena po meču, Lejkersi su bili drugi na Zapadu sa 61 pobedom, ali je Juta za njih ponovo bila neprelazna prepreka. Izgubili su ovoga puta u finalu konferencije, i to glatko, bez ijedne pobede.

Sledeća je bila bukvalno sezona tranzicije za slavni tim. A uprava kluba bila je i više nego voljna da posluša zahteve snažnog centra. Dugogodišnji plejmejker ekipe Nik Van Eksel, zajedno sa Edijem Džounsom i Eldenom Kemblom poslati su u Denver u zamenu za Glena Rajsa – O’Nil je mislio da je ekipi neophodan šuter. Ovo je, takođe, bila sezona u kojoj je Kobi Brajant potvrdio da će u godinama koje dolaze biti jedna od vodećih sila u ligi. Pa i tako, forma tima nije bila na zadovoljavajućem nivou. Del Heris je u toku godine otpušten, a Kurt Rembis je završio sezonu kao glavni trener. Sa njim “Lake Show” pravi seriju kojom odlazi u plej-of, ali i ove godine bivaju počišćeni. Ovoga puta od strane Tima Dankana, Dejvida Robinsona i njihovih San Antonio Sparsa.

Na leto 1999. godine sve se menja za Šeka i “Ljubičasto-zlatne”. U “Grad Anđela” dolazi Fil Džekson! Slavni trener momentalno stavlja pritisak na “Big Shaq-a”, za koga je kružila priča da nije baš najvredniji radnik na treninzima. Izjavio je da MVP trofej treba da bude nazvan po njemu nakon što završi karijeru. Kobi i Šek su blistali u trouglu. Ekipa je zabeležila 67 pobeda, najviše još od sezone 1971-72. i rekordnih 69. “Zanimljivosti” nije manjkalo – O’Nil se u jednom meču u novembru pokačio sa sadašnjim kolegom, Čarlsom Barklijem. Nakon sudijskog znaka odgurnuo je tada igrača Hjustona, a ovaj mu je uzvratio pogodivši ga loptom u glavu. Opštu tuču jedva su sprečili saigrači. I pored incidenata, ovo je bila jedna od najboljih sezona u karijeri O’Nila. Šek je gotovo jednoglasno proglašen za MVP-ja regularnog dela sezone, jedini put u svojoj karijeri. Bio je i, ponovo, najbolji strelac lige, a uticaj Džeksona, koji ga je izazivao da ulaže maksimum i na defanzivnom delu terena pokazuje se u činjenici da po prvi put biva biran u najbolju defanzivnu petorku lige. Te godine po prvi put osvaja šampionski prsten, a najviše muke, reklo bi se, zadali su im već tada “naši” Sakramento Kingsi u prvoj rundi plej-ofa. Lejkersi posle teške bitke pobeđuju sa 3-2 i odlaze u drugu rundu. Redom pobeđuju Finiks, Portland i u velikom finalu Indijanu, stigavši tako do 12. titule u istoriji franšize, i prve od tri vezane u razmaku od 2000. do 2002. godine. Šek je bio prosto nezaustavljiv, nije se mnogo razmišljalo ko će biti MVP finala! O’Nil je u proseku beležio 38 poena u 6 mečeva finalne serije, sto je najveći prosek poena jednog centra u finalu NBA lige ikada.

Regularni deo sezone 2000-01. nije bio toliko impresivan za Lejkerse, koji su pobedili 56 mečeva. Međutim, Šek je ponovo bio dominantan sa preko 28 poena po meču, ali MVP nagrada je pripala Alenu Ajversonu. Plej-of je ipak, bio potpuno druga priča za “Lake Show”. “Čistili” su redom Portland, Sakramento i San Antonio u finalu Zapada. U finalu lige su izgubili prvi meč od Filadelfije, ali su vezali 4 pobede i osvojili drugu uzastopnu titulu, jednim od najstrašnijih plej-of pohoda u istoriji lige, sa ukupnim skorom 16-1. U finalu Šek je vodio bitke sa Dikembe Mutombom, najboljim defanzivcem te sezone u NBA ligi. U utakmici broj 3 sakupio je 6 ličnih greški i morao je da napusti igru. Nakon meča je izjavio : “Nisam mislio da će se najbolji defanzivac u ligi ovako folirati. Prava je šteta što sudije nasedaju na ovo. Voleo bih da mi se suprotstavi i igra kao muškarac, umesto da simulira i plače svaki put kada me čuva”. “Big Shamrock” je svakako nametnuo svoj ritam u seriji i obezbedio sebi drugi šampionski prsten.

Pred sezonu 2001-02. Šek je morao na operaciju malog prsta levog stopala. Povreda prsta koja ga je mučila godinama i zbog koje je propustio mnogo utakmica. Odlučio se za manje zahtevnu operaciju, kako bi se što pre vratio na teren, i bio je spreman za početak sezone. Kako se odlučio za kratkotrajno rešenje, povreda ga je mučila tokom cele sezone. I pored problema imao je još jednu fenomenalnu, dominantnu sezonu, koju je “uprljao” jedan od najvećih incidenata u karijeri. Ponovo u Čikagu, nakon prljavog dvostrukog faula Ouklija i Breda Milera, Šek se toliko iznervirao da su počele da sevaju pesnice. Stvorila se ogromna gužva, u kojoj su učestvovali gotovo svi igrači na terenu. Šek je, zasluženo, dobio najveću kaznu, 3 utakmice neigranja bez plate, plus 15 hiljada dolara. U plej-ofu 2002. godine, finale konferencije je bilo očekivano i priželjkivano. Los Anđeles Lejkers – Sakramento Kings. Pred početak serije, Šek je podelio ne baš pozitivno mišljenje o Vlade Divcu: “Postoji samo jedan način na koji mogu da nas pobede. Počinje sa V a završava se sa E.” Misleći na reč varanje, aludirajući da je centar “Kraljeva” jedan od najvećih simulatora u ligi. Teškom borbom, po mišljenju mnogih i uz pomoć sudija, Lejkersi su slavili sa 4-3. Da bi u finalu počistili Nju Džersi Netse osvojivši svoju treću uzastopnu titulu. Šakil O’Nil je i treći put zaredom osvojio nagradu za MVP-ja finala NBA lige.

Na leto 2002. godine počinju prvi problemi između uprave tima i Šeka. Odlučio se da ode na operaciju prsta, jer kako je rekao prijateljima “nije želeo da postane bogalj u tridesetim”. Njegova pokretljivost i eksplozivnost su ponestajali, a on nije želeo još jednu godinu hramljanja po terenu. Problem je nastao kada se Šek odlučio da operaciju obavi prvog dana početka priprema, jer po njegovim rečima “povredio se na poslu, za vreme posla će se i oporavljati”. Razumljivo, to je bila i najslabija sezona O’Nila u Lejkersima, kao i celog tima, ove godine nisu stigli “ni” do finala.

Nakon neuspeha, organizacija tima odlučila je da napravi konkretne korake kako bi poboljšala tim, i napravila pohod na novu titulu. “Pojurili” su veterane, Karla Melouna i Gerija Pejtona, ali zbog finansijskih restrikcija nisu mogli da pariraju ostalim timovima, i ponude dvojcu novac koji zaslužuju. Obojica su se ipak odlučila da potpišu za tim iz Los Anđelesa, i to nakon razgovora sa O’Nilom. Šek, ipak, nije bio u svom najboljem izdanju, kako na, tako i van terena ove sezone. Želeo je povišicu i produženje ugovora, i već u predsezoni, nakon jednog postignutog koša okrenuo se prema vlasniku tima Džeriju Busu i vikao “Plati me”! U isto vreme, njegov odnos sa Kobi Brajantom dostigao je negativni vrhunac, kada je Crna Mamba javno kritikovao snažnog centra govoreći da je van forme, loš vođa, kao i da stavlja svoj ugovor i zaradu ispred dobrobiti ekipe. Fantastična četvorka (Šek-Kobi-Pejton-Meloun) nije izgledala baš najsjajnije tokom sezone, delom i zbog povreda O’Nila i Melouna, ali su uspeli da pobede 56 mečeva i uđu u plej-of kao broj 2 na Zapadu. Tamo su se, pomalo neočekivano, bukvalno prošetali do finala lige, gde su, po mišljenju većine, bili favoriti. Ipak, Detroit Pistonsi su ih bez mnogo muke pobedili sa 4-1 i okitili se šampionskim prstenjem. To su bili i poslednji mečevi u “Ljubičasto-Zlatnom” dresu Velikog Šeka.

Nedugo posle finala, nekoliko čelnika tima javno je izrazilo nezadovoljstvo O’Nilom. To, zajedno sa odlaskom Fila Džeksona (na zahtev Džerija Busa), kao i Šekovo mišljenje da uprava radi sve samo kako bi udovoljila Brajantu – nateralo ga je da zatraži trejd. On se i dogodio, nakon što je Majami Hit u suprotnom pravcu poslao Lamara Odoma, Kerona Batlera, Brajana Granta, kao i pika prve runde sa narednog drafta. Nakon dolaska u Majami, O’Nil je navijačima obećao titulu! Jedan od najvećih razloga zbog kojih je želeo u Majami, bio je Dvejn Vejd, kome je upravo Šek i nadenuo nadimak “Flash”. Novi super duo i Majami su prevazišli očekivanja već u prvoj sezoni, pobedivši 59 mečeva. Šek je ponovo dominirao, izabran je po 12. uzastopni put za All-Star meč, a nagradu za MVP-ja lige izgubio je u jednom od najneizvesnijih glasanja u istoriji, pobednik je bio Stiv Neš. Dogurali su do finala konferencije, gde su izgubili od aktuelnih šampiona, Detroit Pistonsa u 7 mečeva. Nakon poraza, O’Nil kao i nekoliko ostalih saigrača kritikovali su Stena Van Gandija, tvrdeći da nije pozivao dovoljno akcija za Šeka.

Istog leta potpisuje novi petogodišnji ugovor sa Majamijem, vredan 100 miliona dolara. Ljudi širom lige aplaudirali su zbog ovog poteza O’Nila i uprave tima, jer je opšte verovanje bilo da on vredi mnogo više od 20 miliona godišnje. Na početku naredne sezone Šek povređuje zglob desne noge i propušta 18 mečeva. Nakon povratka na teren, Van Gandi daje ostavku, iz porodičnih razloga. Pet Rajli je preuzeo ulogu glavnog trenera, i momentalno korigovao Šekove minute. Cilj je bio da snažni centar bude što svežiji kada dođe vreme plej-ofa. Iako je beležio najniže brojke u svim statističkim kategorijama, bio je zadovoljan: “Statistika me ne zanima. Zanimaju me pobede, ne statistika. Ako ne postignem nijedan poen a pobedimo – srećan sam. Ako postignem 50,60 poena, srušim rekorde i izgubimo? Biću jako besan”. U plej-ofu iste sezone, Majami se na leđima Vejda i očekivano svežeg O’Nila prošetao do finala lige gde su ih čekali favorizovani Dalas Maveriksi. Dalas je dobio prva dva meča, da bi “Flash” i “Big Shaq” uz podršku Vokera i Džejsona Vilijamsa vezali 4 pobede i osvojili prvu titulu u istoriji franšize. To je bio Šekov četvrti i poslednji šampionski prsten!

O’Nil nakon toga, nažalost, nije uspeo da napravi veći rezultat sa Majamijem, ponajviše zbog čestih povreda najboljih igrača tima. On i Vejd u narednih sezonu i po igraju tek nešto preko 40 utakmica zajedno. Više je dolazio u žižu javnosti zbog nesportskih stvari. Posle Božićnog okršaja između Majamija i Lejkersa u Los Anđelesu, nazvao je Fila Džeksona, koga je nekad smatrao drugim ocem, izdajicom. Neočekivano, Džekson je odgovorio: “Jedini igrač kojeg sam ikada trenirao a nije bio radnik… Bio je verovatno Šek”. Nakon jednog okršaja, sa alfom i omegom tima, Petom Rajlijem, u februaru 2008. godine Šek biva trejdovan. Kako kažu upućeni, Šek je bio nezadovoljan odlukom Rajlija da sa treninga udalji Džejsona Vilijamsa, i malo je falilo da obračun postane fizički.

Nažalost, sve nakon odlaska iz Majamija nije bio onaj stari Šek. Pokušao je da pojuri svoj peti prsten, ali nije došao ni blizu tog uspeha. Završio je u Finiksu, u zamenu za Šona Meriona i Markusa Benksa. Finiks je u njemu video rešenje za Tima Dankana i San Antonio Sparse. Očekivano, susreli su se u plej-ofu, ali su ponovo bili poraženi, iako je O’Nil pružio solidne partije.

I pored poraza u plej-ofu, Šeku se mnogo više sviđala situacija u novom timu: “Volim što igram za ovog trenera i volim što igram sa ovim momcima. Imamo profesionalce koji znaju šta rade. Niko ne traži od mene da igram sa Krisom Kvinom i Rikijem Dejvisom (Bivši saigrači iz Majamija). Nalazim se u pravom timu ponovo”. O’Nil je sa velikim poštovanjem pričao o lekarskom timu Finiksa, za koje kaže da su mu produžili igračku karijeru. Kao posledica toga, Šakil je imao mnogo bolju sezonu od prethodne dve. Beležio je 18 poena i 9 skokova u proseku i vratio se na All-Star meč 2009. godine, gde je zajedno sa bivšim saigračem Kobi Brajantom podelio MVP nagradu. Ipak i pored odlične sezone za, sada već 37-godišnjaka, Finiks propušta plej-of. Amare Stodemajer je propustio gotovo čitavu drugu polovinu regularnog dela zbog povrede, a i čak 46 pobeda nije bilo dovoljno za plej-of plasman u teškoj Zapadnoj konferenciji.

Nakon sezone, uprava tima ga je obavestila da će najverovatnije biti trejdovan, kako bi se troškovi smanjili što više. Poslednje dve sezone provodi u Klivlendu i Bostonu, često povređen i ne baš u prilici da pruži maksimum. Nije imao preteranih uspeha, iako je sa oba tima igrao u plej-ofu.

Prvog juna 2011. godine je putem Tvitera objavio da završava igračku karijeru.

Jedna od najblistavijih NBA karijera ikada završena je sa 15 nastupa na All-Star meču, 3 puta MVP istog meča, dve godine najbolji strelac lige, MVP regularnog dela šampionata 2000. godine, 3 puta MVP finala NBA lige i najbitnije, 4 puta šampion NBA lige!

Nedugo po završetku karijere postaje stručni konsulant na TNT televiziji i već godinama možemo da uživamo u njegovim komentarima i gafovima na setu. Šek je čak odbranio doktorat na Beri Univerzitetu, na temu razvoja ljudskih resursa. Po dobijanju diplome izjavio je da će pohađati i pravni fakultet, a studirao je i kinematografiju u Njujorku. Još za vreme karijere bio je poznat kao jedan od najvećih šoumena lige. Snimio je nekoliko rep albuma i imao više nastupa u raznim filmovima i serijama, kao i muzičkim spotovima. Doduše, nije baš bio obasipan pohvalama, ali njega to i nije mnogo zanimalo, on se dobro provodio. Sa svojom bivšom ženom Soni Nelson ima četvoro dece, od kojih je najstariji sin, Šarif, jedan od najtalentovanijih igrača u državi. Ima i jednu ćerku sa svojom bivšom devojkom.

Ljubitelji košarke pamtiće ga kao verovatno najdominantnijeg igrača ikada u NBA ligi. Čovek visok 217 cm i težak gotovo 150 kg, pokretljivosti i eksplozivnosti na kojoj bi mu pozavidela i neka krila najjače lige na svetu. Na sve to i ekstremno talentovan – nije mogao da omane! Mnogi će se usuditi da kažu čak i da je morao više!

Njegov dres sa brojem 34 već je penzionisan od strane Lejkersa, a uskoro će postati jedan od igrača koji će takvu čast dobiti od strane dva tima u ligi – Pet Rajli je najavio da će i Majami penzionisati dres Šakila O’Nila, veruje se početkom sezone 2016/2017.

Od nedavno je poznato da će Šakil O’Nil, zajedno sa grupom velikana, biti primljen u “Kuću slavnih” u Springfildu i tako dobiti košarkašku besmrtnost, koju kao jedan od najboljih igrača u istoriji sporta, nesumnjivo i zaslužuje.

 

Pisano u martu 2016. godine.

Podelite vest: