Mane

Jasno i nedvosmisleno – Tristan nema brzinu i atleticizam kakav zahteva današnja liga. On ima duge ruke i solidne dimenzije na papiru, ali je trom i nedostaje mu eksplozivnosti. To ga ograničava i u odbrani i u napadu. Nećete moći da vidite kako istrčava neke sulude kontre i kuca preko protivnika, a to je definitivno i jedan od razlog zbog kojih ne može da iskreira sebi preterano dobre situacije za šut. On je, na primer, šutirao 42% trojke u spotap situacijama, a samo 21% iz situacija u kojima je sam morao da stvori poziciju.

U odbrani se ne može okarakterisati kao “rupa”, daleko od toga, ali će mu manjak brzine i tu nedostajati kada dođe u ligu. Vertikalnost mu je jedna od slabijih strana, tu je imao očekivano lošije rezultate od većine igrača sa istih pozicija. To ga sprečava i da bude elitni skakač, kako u napadačkim, tako i u odbrambenim skokovima. Više manje, sve što ima dodirnih tačaka sa nekim vidom eksplozivnosti nije nešto što možete očekivati od Da Silve.

Ono što će konkurentnim timovima biti vrlina, to iskustvo, to će onima koji biraju na samom vrhu drafta naravno biti mana. Da Silva je više-manje završen igrač. Naravno da ostaje tu prostora za napredak, daleko da nema, ali neće tu biti nekih velikih iskoraka u njegovoj igri. To jest, bar tako na to neće gledati skauti timova, te neće biti svakako izabran u samom vrhu.