3. pik, Evan Mobli
Moblija i njegovog starijeg brata Ajzeu od malih nogu “nagovarao” je da se bave košarkom njihov otac Erik, takođe bivši košarkaš koji je igrao za Milvoki Bakse i Vankuver Grizlise, a koji je nažalost preminuo u junu ove godine. Evan se u početku nije previše interesovao za košarku, ali mišljenje je počelo da mu se menja u osmom razredu kada je izrastao do skoro 195cm. Mobli je u srednjoj školi kao brucoš krenuo da igra košarku za školu “Rančo”, iz mesta Temekjula u Kaliforniji, gde je u prve tri godine bio saigrač sa bratom Ajzeom.
Provedene dve godine u pomenutoj školi Mobli je iskoristio da pokaže totalnu dominaciju u odnosu na svoje vršnjake, pa je tako u obe godine proglašen za “California Gatorade” igrača godine i time postao jedini igrač uz Džrua Holideja koji je dva puta osvojio ovu nagradu.
Kada je 2020. trebao da pređe na koledž košarku bio je među tri najbolja košarkaša u klasi i na iznenađenje mnogih izabrao je Univerzitet Južna Kalifornija (USC) ispred ponuda UCLA-a i Vašingtona.
Tokom svoje debitantske sezone za USC, Evan je uspeo da se ponovo upiše u istoriju američke košarke pre profesionalne karijere. Prvi put nakon 2012. i Entonija Dejvisa jedan igrač je u isto vreme proglašen za “Pac-12” igrača godine, defanzivca godine i brucoša godine.
Kada su u pitanju njegove karakteristike, impresivno je koliko je ovaj sjajni košarkaš pokretan za nekoga ko je visok 2.13m. Njegov brz rad nogama pravi ga skoro pa savršenim za odbranu u današnjoj NBA ligi. Odbrana pik en rola, odbrana na perimetru, preuzimanja, odbrana na nižim od sebe. U apsolutno svemu Mobli se odlično snalazi. Ovakav opis verovatno neke navodi na to da i nije neki zaštitnik reketa. Ipak, baš suprotno. Njegova svestranost i osećaj za igru, a pogotovo odbranu je sve ono što jedan NBA tim može da traži od visokog igrača. Ofanzivno, dobar je u pik en rolu i svuda unutar i oko reketa. Protivnicima zadaje velike probleme jer postoje razni načini na koje ih može savladati.
Što se tiče mana, one su uglavnom ofanzivne. Prva je šut. Od ovako pokretljivog visokog igrača uglavnom se očekuje da ima korektan šut. Iako unutar linije za tri poena pogađa, van nje se ne snalazi baš najbolje. Iz 40 pokušaja za tri poena prošle sezone, gađao je 30%, dok je u “keč en’ šut” pokušajima bio na siromašnih 1/7. Takođe, igra leđima mu nije na nekom zavidnom nivou trenutno, ali će verovatno taj problem nestajati rešavanjem još jednog uporedo, a to je kilaža. Ako uzmemo u obzir njegovu visinu, 98 kilograma ne izgledaju baš zadivljujuće, ali će se taj problem rešiti vremenom i razvitkom. Još neke stvari koje se mogu poboljšati u njegovoj igri su vođenje lopte i pregled igre. Iako za centra ima i više nego dobar pregled igre, čak i iznadprosečan za NBA, ovo su neke stvari koje ga mogu dovesti do savršenstva.