Karmelo Kijam Entoni rođen je u u Njujorku, u jednom vrlo siromašnom delu Bruklina, gde je i proveo deo detinjstva.
Kada je imao samo dve godine, otac mu je iznenada preminuo i to je, logično, bio veliki šok za čitavu porodicu, koju je majka svim silama pokušavala da poštedi silnih nedaća i problema koji su ih zadesili, radeći i po nekoliko poslova istovremeno. Ipak, par godina kasnije odlučuje da preseli porodicu u Baltimor, za koji je smatrala da im pruža bolje mogućnosti za život. Možda se to tada činilo dobrim potezom, ali Baltimor se nije previše razlikovao od siromašnih kvartova Njujorka i odrastanje u ovom gradu za jednog mladog momka nije bilo ni malo jednostavno. Bande i nasilje su bili na svakom ćošku i kao u mnogim sličnim pričama, srećna okolnost je da je Karmelo izbegao život na ulici, nije krenuo “lakšim” putem poput mnogih vršnjaka, i spas je ipak pronašao u košarci.
Pohađao je srednju Tauson katoličku školu gde je bio jedan od najboljih igrača, a nakon jednog leta, pošto se izuzetno brzo razvio i naglo dobio na visini, postao je jedan od najtraženijih igrača u zemlji i koledž skauti su dolazili sa svih strana samo kako bi uživo posmatrali razvoj i igre mladog i nadasve talentovanog momka.
(Foto: David Duprey/Associated Press)
Upisao je Sirakjuz Univerzitet na kome se odlično snašao u samom startu. Iako je imao želju da na koledžu ostane minimum dve ili tri godine, u svojoj brucoškoj sezoni je uspeo da osvoji NCAA titulu, da bude apsolutno najbolji igrač završnog turnira i da tokom te sezone istakne sebe u prvi plan, kao jednog od najboljih poentera koje je koledž košarka ikada videla. Te sezone beležio je 22.2 poena i 10 skokova po utakmici, a na završnom turniru uspeo je da ostvari i rekord po broju poena jednog brucoša sa čak 33. Nakon te titule sa Sirakjuzom i ostvarenog sjajnog uspeha već u prvoj godini studija, odlučuje da se ipak prijavi za NBA draft, uz ubeđivanje i podršku tadašnjih saigrača i trenera.
Izabran je kao 3. pik od strane Denver Nagetsa na jednom od, sada već, najčuvenijih draftova u istoriji lige, iza Lebrona Džejmsa i Darka Miličića.
(Foto: Andy Lyons/Getty Images)
Melo je sa Nagetsima imao i najviše uspeha u najjačoj ligi na svetu. Svake sezone je sa svojim timom nastupao u doigravanju, a 2009. godine je čak predvodio ekipu iz Kolorada i do finala Zapadne konferencije. Ipak, kada je, na očigled svih, došlo do obostranog zasićenja i kada je promena bila potrebna i njemu i klubu, trejdovan je u Njujork Nikse 2011. godine.
Nakon relativno uspešne epizode u Niksima, sa kojima nije imao nekog naročitog uspeha, ali je individualno ponovo bio na jako dobrom nivou i ostao jedan od najboljih poentera NBA lige, pred početak prošle sezone trejdovan je u Oklahomu. Samo godinu dana se zadržao među Tanderima, iako se od tog tima očekivalo mnogo više, i kao slobodan igrač došao je u Hjuston za koji je odigrao svega 10 utakmica, nakon kojih je otpušten i od tada je bez angažmana.
(Foto: Elsa/Getty Images)
Jedno posebno poglavlje u Melovoj karijeri zauzima reprezentacija SAD-a. Kao član nacionalnog tima učestvovao je na 4 Olimpijska turnira i osvojio 3 zlata i 1 bronzu. Na prošlim Olimpijskim igrama u Riju, uspeo je da postane košarkaš sa najviše poena, skokova i odigranih utakmica za nacionalni tim.
Sigurno je da smo najbolju košarku Karmela Entonija davno odgledali, mora se priznati da smo u njoj poprilično i uživali. Mnogi stručnjaci već mesecima postavljaju ključno pitanje – da li će se Melo uopšte i vraćati NBA parketima? Ali, da se ne lažemo, on ako o tome uopšte i razmišlja u poslednje vreme, bar danas sigurno sebi daje oduška i proslavlja negde u belom svetu sa porodicom i prijateljima svoj 35. rođendan!