Na današnji dan pre tačno 61 godinu rodio se legendarni, neponovljivi, Irvin Džonson mlađi, svima nama poznatiji kao Medžik Džonson.
(Foto: nba.com)
Rođen je u gradiću Lansing, u Mičigenu, kao jedno od šestoro dece Irvina starijeg, radnika u Dženeral Motorsu i Kristine, spremačice u školi, a njegov otac je imao i troje dece iz prvog braka. Njegovi roditelji su neretko radili i po više poslova u isto vreme, kako bi porodica živela normalnim životom, a Medžik je više puta isticao kako je upravo ta radna etika uticala i na njega dok je bio mlad, pa je često umeo da pomaže, naročito ocu u nekim poslovima koje je mogao i on da obavlja.
Interesovanje za košarkom pokazuje već u mlađim danima, a idol mu je bio, pre svih, Bil Rasel, što zbog igračkih kvaliteta, što zbog pregršt osvojenih trofeja, što je Medžika posebno fasciniralo i želeo je da jednog dana bude makar delimično toliko uspešan. Obožavao je da gleda i Erla Monroa i Markiza Hajnsa, a veliku podršku je imao od strane oca, koji je i sam bio košarkaš u srednjoj školi i koji ga je podsticao da trenira kad god može i da postepeno i strpljivo bruši svoj talenat.
Džonson je jedva čekao da nastavi taj svoj talenat da nadograđuje kroz srednju školu, bio je spreman da krene u školu Sekston, koja se nalazila samo par ulica od njegove kuće i koja je bila vrlo popularna u tom kraju, naročito zbog bogate košarkaške istorije. Međutim, usled zakona koji su tada vladali u SAD-u, radi izjednačavanja rasa u školama, odnosno, kako ne bi više postojale odvojene “crne” ili “bele” škole, biva primoran da ipak pohađa Everet srednju školu, u koju su pretežno išli belci i u kojoj tamnoputi učenici nisu baš imali prijatnih iskustava u to vreme.
(Foto: Associated Press)
Nakon izuzetno teškog početka, uz čak i par incidenata na treninzima, stvari su ubrzo počele da dolaze na svoje mesto i mladi Irvin se polako nameće kao lider svog srednjoškolskog tima, pa su čak i saigrači koji mu u početku nisu nikad dodavali loptu, počeli da imaju sve više poverenja u njega. U svojoj biografskoj knjizi, Džonson je napisao kako, kada pogleda sa neke današnje tačke gledišta, smatra da mu je to iskustvo izuzetno pomoglo u životnom razvoju, pre svega. Kako je tada po prvi put izašao iz te neke svoje sigurnosne zone i zakoračio u pravi, surovi svet i prvi put je morao sam da se izbori za sebe.
Nadimak Medžik dobija dok je pohađao svoju drugu godinu u Everetu, kada ga je jedan lokalni novinar tako nazvao, nakon utakmice u kojoj je imao učinak od 36 poena, 18 skokova i 16 asistencija. U svojoj maturantskoj godini predvodio je svoje Vikinge do skora 27-1 i do trofeja na šampionatu savezne države Mičigen, a prosečno je te godine beležio 28.8 poena i 16.6 skokova.
Medžikova koledž karijera bila je možda još impresivnija od srednjoškolske. Vladalo je veliko interesovanje za njim, brojni koledži su slali svoje skaute i izaslanike, među njima i oni najprestižniji u čitavoj zemlji, međutim, on se ipak opredelio da ostane bliže kući i da pohađa Mičigen Stejt Univerzitet. Zanimljivo je da na početku studija nije pokazivao previše interesovanja da se košarkom bavi profesionalno. Osnovna želja mu je bila da postane sportski komentator, ili reporter i tek nakon brojnih razgovora i ubeđivanja trenera i stručnjaka, igranje u NBA ligi mu je postalo prioritet.
(Foto: Rich Clarkson/NCAA Photos)
Nakon sasvim solidne i uspešne prve godine, u kojoj su njegovi Spartansi bili na omeru 25-5 i plasirali se na završni NCAA turnir, gde su ipak odmah poraženi od Kentakija, usledila je još bolja i još uspešnija druga. Medžik i ekipa su prosto počistili sve rivale na putu do završnog turnira i tamo se prošetali do finalne utakmice u kojoj ih je čekao Indijana Stejt, predvođen svojim najboljim igračem, Lerijem Birdom. Ta utakmica je do dana današnjeg ostala najgledanija koledž utakmica u istoriji i upravo tada je započeto jedno veliko rivalstvo dva buduća člana Kuće Slavnih, koje se kasnije prenelo i na NBA ligu. Medžikov Mičigen Stejt je slavio 75:64, a on je bio proglašen najboljim igračem turnira.
U NBA ligu dolazi 1979. godine, kao prvi pik sa drafta i odmah daje svima do znanja da će se o njemu pričati u budućnosti, da će njegovo ime biti zabeleženo na stranicama istorije i da je došao u najjaču ligu na svetu kako bi osvajao trofeje. A, kakvu ruki sezonu je imao, možda najbolje može da oslika jedan jedini meč, i to onaj najbitniji, a možda i najčuveniji u Medžikovoj čitavoj karijeri, kada je kao golobradi novajlija, kao startni centar predvodio Lejkerse do trofeja u 6. utakmici velikog finala.
(Foto: Focus on Sport/Getty Images)
Medžik Džonson je karijeru završio kao petostruki šampion NBA lige. Po 3 puta je bio MVP finala i regularnog dela sezone. 12 puta je učestvovao na All-Star mečevima, na kojima je 2 puta bio i MVP. Najbolji asistent lige 4 puta, a 2 puta najbolji kradljivac lopti. Član Kuće Slavnih, član čuvenog Drim Tima 1992. godine. Njegov dres sa brojem 32 je povučen iz upotrebe od strane Lejkersa, kao i onaj sa brojem 33 od strane Mičigen Stejta.
Srećan 61. rođendan velikom majstoru ove igre, jednom od najvećih svih vremena!