45. pik, Džuhan Begarin
Ovaj 196cm visoki bek odrastao je u Gvadalupeu, prekomorskoj teritoriji Francuske, na jugu Kariba. Od malena želja mu je bila da se bavi fudbalom, iako je odrastao uz košarkašku porodicu. Roditelji su mu se bavili košarkom u Gvadalupeu, dok stariji brat Džesi igra u prvoj ligi Francuske. Međutim, nije mu baš išlo za rukom sa pronalaženjem početnog fudbalskog kluba, tako da se ubrzo odlučio za košarku, a prve korake napravio je upravo u timovima “preko mora” Francuske.
Sa 16 godina, Džuhan se preselio u Korbej-Eson, jedno malo predgrađe Pariza, u nadi da će napraviti ozbiljnu karijeru. Po dolasku u Pariz igrao je u nižerazrednim ligama sve do jula 2019. kada potpisuje svoj prvi profesionalni ugovor i to sa Parizom, koji se, ruku na srce, takmičio u drugoj ligi Francuske, ali ipak sa ozbiljnim ambicijama. U debitantskoj sezoni nije dobio preterano veliku minutažu, pa samim tim i nije bio preterano zapažen. U protekloj sezoni, Džuhan je dobio ozbiljniju minutažu, a treneru je vratio tako što je u potpunosti iskoristio šansu da pokaže svoj potencijal i bio bitan faktor u ulasku Pariza u prvu ligu Francuske (LNB Pro A) po prvi put u svojoj istoriji.
Zanimljivo je da smo ovog košarkaša imali priliku da upoznamo 2018. kada je sa Francuskom gostovao u Novom Sadu na Evropskom prvenstvu do 16 godina, kada je bio jedan od najboljih igrača svoje ekipe.
Što se tiče njegovih prednosti, prvo što se primeti kod Begarina jeste to da je veliki atleta, što ga čini dobrim defanzivcem. Kroz dosadašnju karijeru beleži veliki broj ukradenih lopti, blokada, pa i skokova. Već sa 19 godina ima telo gotovo pa spremno za NBA ligu, u kojoj se nažalost verovatno neće iskusiti ove sezone. U ofanzivi mu je najveća vrlina napad na obruč, a trenutno najveći problem šut. Upravo zbog ovih karakteristika porede ga sa budućim saigračem Džejlenom Braunom, sa početka karijere. Takođe, vrlo dobar je sa loptom u rukama, u pravom smislu te reči. Nikakav problem mu ne predstavlja da dribla i levom i desnom. Velika je pretnja u tranziciji, a takođe se ne boji da krene na zakucavanje preko mnogo većih protivnika. Ima fantastičan i eksplozivan prvi korak koji mu dosta pomaže u stvaranju prednosti u odnosu na protivnika.
Kada su u pitanju slabosti ovog igrača, ono što u prvi plan iskače pored šuta je brzopletost koja ga nekad bez ikakvog razloga uvede u lošu sekvencu. Takođe, ima ispodprosečan pregled igre, a s obzirom da će kroz karijeru verovatno biti igrač od kog se očekuje da se nekada “spušta” na pleja, pod obavezno je da se to popravi. Pored toga je loš šuter sa bacanja za beka (ispod 60%). Ono što mu se takođe često zamera je to što izvalči mali broj faulova s obzirom na to koliko često napada reket. Iako je odbrana malopre navedena kao vrlina, to ne znači da je perfektan na toj strani terena. Naprotiv, njegova velika energičnost ponekad dovodi do nepotrebnih faulova, čestih skakanja na finte šuta.