Boston je imao jako teške serije, pre svega tu mislimo na seriju sa Bruklinom gde je u svakom meču odlučivao posed ili dva. Tejtum i Braun su počastili “metlom” Durenta i Irvinga. To se ispostavilo i kao najlakše dobijena serija, obzirom da je igrano samo četiri meča.
Nakon toga je usledila serija sa Baksima, gde se nalaze u zaostatku od 3-2, i tu kreće ogroman uspon Seltiksa. Poslednje dve utakmice dobijaju sa dvocifrenom razlikom i izbacuju prošlogodišnje šampione.
Dokopavši se finala nakon sedam utakmica, na red je došao Majami predvođen Batlerom. Kako je krenulo u prvom meču, izgledalo je kao katastrofa u najavi. Batler ih je rasturio i Seltiksi su bili u nokdaunu. Ali, dolazi do obrta gde Tejtum i Braun pokazuju svoju moć timskog igranja i sjajne odbrane uz pomoć saigrača, te okreću seriju na 3-2 i imaju meč loptu na domaćem parketu. Tu je opet na scenu stupio Džimi koji je rekordom karijere u plej-ofu izborio sedmi meč pred publikom na Floridi, ali uzalud, obzirom da je Džimi bio “tragičar” kada je promašio trojku za vodstvo na 40 sekundi pre kraja utakmice.
Na Floridi su Seltiksi zadali poslednji udarac, stigavši do svog 22. NBA finala u istoriji franšize u potrazi za svojom 18. titulom.
Boston je izdržao iscrpljujuću uzastopnu seriju protiv Baksa i Hita, igrajući svaki drugi dan. Paklen ritam je iza njih, te verujemo da su njima ova tri dana odmora i te kako dobro došla.
Markus Smart se u plej-ofu suočio sa povredom kvadricepsa i uganućem skočnog zgloba. Robert Vilijams je propustio neko vreme u aprilu zbog operacije desnog meniskusa i doživeo je bol u kolenu nakon sudara sa Janisom, pa je zbog toga neke utakmice finalne serije preskakao.
Tejtum je u proseku igrao preko 41 minuta po utakmici u poslednje dve serije. Braun i Horford imaju više od 38 minuta po utakmici. Sva trojica su zabeležila najmanje 44 minuta u 7. utakmici protiv Hita, što je ogroman broj minuta za igrače koji su igrali svaki drugi dan utakmicu. Jednostavno rečeno, Seltiksima bi dobro došlo još nekoliko slobodnih dana.
Golden Stejt je u međuvremenu, odmarao više od nedelju dana, obzirom da su izbacili Maverikse nakon samo 5 utakmica, dobivši seriju rezultatom 4-1.
Seltiksi su napredovali u ovom plej-ofu, pogotovo kada pričamo o momentu kada vode nekom većom razlikom, te u tom trenutku mogu protivnika da spuste na mnogo manji broj poseda i zatvore utakmicu sjajnom odbranom.
Prvi put od 1997. godine i duela Jute i Čikaga se dešava da jedna ekipa nema niti jednog igrača sa iskustvom igranja u finalima, dok druga ima više od 100. Golden Stejt ima 123 nastupa svih igrača u finalima, dok Seltiksi nemaju niti jedan jedini nastup.
To nije sprečilo Seltikse da prođu kao brzi voz kroz Bruklin ili da se bore protiv Baksa, i čak da pobede u 7. utakmici u gostima u finalu Istočne konferencije.
X faktor za Boston jeste definitivno kolektivna odbrana, a tu pre svega mislimo i na Smarta koji je Karija i te kako umeo spustiti na zemlju. Kari je na 6 utakmica protiv Smarta u direktnom duelu ukupno upisao 30 poena uz 37% šuta iz ogre i 30% šuta iza linije za tri poena, uz upisane samo 3 asistencije i 7 izgubljenih lopti.
Statistike igrača:
Al Horford – 11.9 poena, 9.6 skokova, 3.5 asistencije.
Markus Smart – 15.5 poena, 4.5 skoka, 6.2 asistencije.
Džejlen Braun – 22.9 poena, 6.8 skokova, 3.5 asistencije.
Džejson Tejtum – 27 poena, 6.7 skokova i 5.9 asistencija.
Derik Vajt – 8.1 poen, 3.6 skokova, 2.8 asistencije.
Danijel Tajs – 4.7 poena, 3.4 skoka.
Robert Vilijams – 7.8 poena, 5.5 skokova.
Grent Vilijams – 10.1 poen, 4.3 skoka.
Pejton Pričard – 5,4 poena, 1.8 skokova, 1.8 asistencija.
Aron Nejsmit – 3.5 poena, 1.1 asistencija.