Opterećenje budžeta

Stivensu nije ostavljeno puno prostora da udari svoj pečat prvog leta. To jest, nije ostavljeno uopšte.

Seltiksi su već sada, sa 11 garantovanih ugovora na granici luksuza. Granica budžeta timova za sledeću sezonu je 112M$, dok se porez na lukszuz plaća kada se prebaci 136,6M$. Boston je već prešao 132M$. Kada se oduzme opcija Džabarija Parkera.

Parker je inače imao neke jako solidne minute protiv Bruklina. Ostaje problem na defanzivnoj strani terena, ali ne bi me previše iznenadilo da Boston iskoristi opciju i produži Džabarijev ugovor na još godinu dana za 2,3M$. Boston neće rasteretiti svoj budžet ako ne potpiše Parkera, njegov ugovor nije problem.

Moraće da budu kreativni, te ako zaista žele da naprave prostora to moraju uraditi sa ugovorima Vokera i Smarta. Njihovi ugovor zauzimaju gotovo 50M$ kombinovano za sledeću sezonu, ali i pored toga, gde naći igrača koji će unaprediti trenutni sastav? Pored ovih ugovora, Seltiksi imaju i “trejd” izuzetak koji su kreirali “sign and trade” dogovorom sa Šarlotom za Gordona Hejvorda prošle godine. Izuzetak je težak 11 miliona dolara, što znači da kada bi ga iskoristili u razmeni sa dva pomenuta momka, Seltiksi bi mogli da prime nešto preko 60M$ teške ugovore natrag.

Još jedan način na koji bi mogli da potpišu slobodne igrače, do 5.3M$ vrednosti ugovora jeste MLE izuzetak iliti “Mid Level Taxpayer exception”, koji dobija svaki tim koji plaća porez na luksuz.

Ažurirano:

Trejdom Kembe Vokera Seltiksi su smanjili prekoračenje budžeta za oko 9,6 miliona dolara. Time nisu napravili ništa krucijalno što se prostora za egzibicije prilikom dovodjenja igrača tiče, ali su napravili (ajde da se tako izrazimo) pripremni korak za eventualno dodatno oslobadjanje budžeta, bar u sezonama koje dolaze.