Taktičke zamisli
Ovo finale bi moglo da postane uvrnuto, veoma brzo. Ko će koga braniti, i na koji način, kao i pred početak svake serije najinteresantniji detalji, ali ovo, samim tim što je veliko finale, nosi posebnu težinu.
Boston će biti prepreka na kakvu Dalas do sada nije naišao. Mevsi su u svakoj seriji do sada imali taj luksuz, da bar jednog igrača protivnika na perimetru mogu ostaviti potpuno samog i puniti reket. Terens Men i Pi Džej Taker protiv Klipersa, pa Gidi, a kasnije čak i Holmgren protiv Oklahome, Rudi Gober naravno protiv Minesote, kao i Kajl Anderson, pa Aleksander-Voker. U finalu će se susresti sa “5-out” napadom Bostona, koji će biti ozbiljna jednačina za Kida i njegove igrače, jer Seltiksi nemaju šuterski slabu tačku. Bostonova osmorka, standardna rotacija koja Mevse očekuje u finalu ušla je u istoriju tako što je svaki od njih ubacio najmanje 100 trojki tokom regularnog dela sezone. Od osmorice, jedino je Džejlen Braun šutirao slabije od 37%.
Zamisli Džoa Mazule nisu najkreativnije među trenerima, ali su metodički tačne i proračunate. Džejson Tejtum i Džejlen Braun su postali izuzetno efikasni napadači iz izolacije, nakon što Seltiksi uspeju da “upecaju” slabog defanzivca protivnika. Verujemo da će ovo biti serija u kojoj će probati da eksploatišu sve Dončićeve defanzivne nedostatke. Luka će verovatno startovati na Holideju, ili Vajtu, ali Boston igra bek za beka pik en rol besomučno, sve dok ne dođu do preuzimanja koje im se sviđa.
Povratak Kristapsa Porzingisa dodatno otežava stvari defanzivno za Dalas. Letonac je uništavao sva preuzimanja tokom čitave sezone, spuštao se na niski ili rešavao sa visokog posta, nije bilo previše bitno. Ne treba pominjati da će njegova pik en pop igra, ili samo prisustvo na perimetru terati Gaforda i Lajvlija van reketa i potpuno razvući čvrstu odbranu Dalasa. S druge strane, Kristaps je neko ko će sigurno biti ciljan od strane Luke i Kajrija u defanzivi, a koliko kvalitetno Boston odgovori na taj vid napada Dalasa sigurno će imati veliki uticaj na ishod serije.
Stižemo i do sledećeg pitanja: kako će Boston braniti Dalas i Luku Dončića?
Motor Dalasa je bio neverovatan protiv Minesote, mučio se pomalo sa povredama u prve dve serije, a priznanje se mora odati i Terensu Menu i Lugencu Dortu. Tri najčešće korišćena načina odbrane Lukinog pik en rola su prosto preuzimanje, odbrana centra u dropu i iskakanje, odnosno “blicanje” ili “blicovanje”, kako god želite. Jedan način se jasno izdvaja kao najbolji, kada pogledamo uspešnost Dalasa na proseku od 100 poseda:
Preuzimanje: 112 poena na 100 poseda
Drop: 110 poena na 100 poseda
“Blic”: 67 poena na 100 poseda
Iskakanjem odbrambenog centra, protivnici su praktično terali Luku da se oslobodi lopte i “kladili” se da će rešenja Dalasovih visokih igrača iz kratkog rola biti lošija negoli Dončićeva iz pik en rola. Nisu grešili. Verujemo da će Boston pogotovo iskakati kada blokove bude postavljao Gaford, koji značajno slabija rešenja nalazi od Lajvlija u igri 4 na 3.
Zanimljivo, ali Kid nije preterano, gotovo uopšte, koristio pomenuti način pik en rola, bek za beka. Možda je to i čuvao za samo finale. Određeni igrači koji će primarno čuvati Kajrija, verovatno bi bili jako dobar mečap za Luku, pre svih Derik Vajt, koji nikako nema masu da mu parira. Pored visokih, Porzingisa i Horforda, koji će ga verovatno terati da se oslobodi lopte, Dončić bi mogao da “cilja” Vajta. U tom slučaju, ukoliko Boston nastavi da brani iskakanjem, Irving bi bio taj koji igra 4 na 3, što je mnogo bolja solucija negoli da tu loptu dobija centar.
Druga, velika prednost koju bi Dalas trebao da cilja jeste ofanzivni skok. Boston je defanzivno sličan sastav onom koji je imala Oklahoma. Lajvli i Gaford su uništili Oklahomu na skoku i to je praktično bio segment igre koji je doneo prevagu. Centri Dalasa moraju biti na istom nivou u ovoj seriji kako bi njihov tim imao šansu u ovom finalu.