Zaista strašna, MVP sezona Nikole Jokića, ali se čini da u poslednja dva meča pokazuje znake umora. Verovatno onog težeg, mentalnog. Ne odraža se to u velikom na Jokarinu statistiku, on je i sinoć meč završio sa 27 poena, 12 skokova i 8 asistencija. Ali su Nagetsi upisali drugi vezani poraz, nakon Bostona, protiv ekipe Denvera slavili su Stef Kari i Golden Stejt Voriorsi.
Umor koji pominjemo već dva meča za redom manifestuje se u Jokićevom padu koncentracije, koja dalje dovodi do učestalog raspravljanja sa arbitrima. Da napomenemo, više od samog Nikole smo isfrustrirani količinom faulova, udaraca i šamaranja po rukama koji nisu svirani u njegovu korist ove sezone, ali je tokom čitave kampanje uspevao da ostane fokusiran i svede priču sa sudijama na apsolutni minimum. To je jedan od dva glavna razloga što je ove sezone podigao svoju igru na “glavni MVP kandidat” nivo (o drugom ćemo pričati u odvojenom članku).
Kao preslikano, tri četvrtine utakmice Jokić je maestralan, odredjuje tok igre, potpuno je nezaustavljiv u napadu. Medjutim, u oba pomenuta meča se desio momenat kada mu je jednostavno bilo “preko glave” nedosudjenih prekršaja. To je momenat kada igra čitavog tima pada. Jokić na nekoliko minuta bukvalno prestaje da se vraća u odbranu i nakon svakog poseda Nagetsa vodi raspravu sa sudijama ili pravi prekršaje iz frustracije.
Nikola je, mimo briljantne napadačke sezone napravio iskorak i u odbrani. Odlučniji je u odbrani reketa, bolja fizička sprema mu dozvoljava da sa više žustrine iskače i pomaže saigračima. Sazreo je i postao apsolutni lider tima. Zbog svega navedenog čitavoj ekipi Nagetsa ovi minuti teže padaju. Kada saigrači vide vodju kako “gine” na terenu, nivo njihove igre, pogotovo u odbrani, diže se na stepenik više. Slična je situacija i u kontra smeru, možda još drastičnija. Odbrana Nagetsa u trećoj četvrtini sinoć izgledala je jednom rečju – sramno.
Jokića su u ranijim sezonama “krasili” detinjasti naleti emocija koji su negativno uticali na njegove igre. Tu prepreku je preskočio i postao psihički znatno snažniji. Ukoliko niste svesni koliko je ta strana sporta bitna, obratite se Novaku Djokoviću. Poslednja dva dana gledaćemo kao Jokićevu priliku da preskoči najvišu preponu do sada.
Naporna sezona, zgusnut raspored i veliki teret koji na svojim ledjima Jokara nosi morali su kad tad da dovedu do emocionalnog pražnjenja. Sada je na našem asu da punjenje baterija bude što brže i bezbolnije. Ništa manje ne očekujemo od njega.
Povreda Murija
Bitnija stvar sa sinoćnjeg meča je na oko teška povreda Džamala Murija. Kanadjanin je propustio četiri meča zbog bola u kolenu, kako sada stoji situacija bilo je pametnije da je preskočio još par. Lako je biti general posle bitke. U iščekivanju smo nalaza magnetne rezonance, nadamo se najboljem.