Minesota Timbervulvsi su propisno “prebili”, nadigrali, a na kraju i ponizili šampione iz Denvera u prve dve utakmice ove serije. Letargičnost s kojom su Nagetsi nastupili u duelu sa Lejkersima, prenela se i na početne mečeve protiv gladnih Vukova. Činjenica je da šampioni nisu ozbiljno pristupili ovom plej-ofu, verovatno mišljenja da će i ove godine svojom rutinom rešiti posao, ali to, očigledno, neće biti ni približno dovoljno.

Pored nedostatka osećaja urgentnosti, koji je mentalni aspekat, najveći košarkaški problem je statičnost i nemaštovitost u napadu. Nešto što nismo mogli ni da zamislimo kao problem najpokretljivije i najlepršavije ofanzivne ekipe lige, ali da, to je u ovom plej-ofu prepreka broj jedan.

Denver nikada nije bila odbrana koje su se protivnici plašili, ali su na toj strani terena respektabilna ekipa, pogotovo u plej-of okruženju i sa plej-of intenzitetom. Prednost koju je Denver imao dolazila je na napadačkom delu terena, gde ekipe nikako nisu uspevale da uspore zahuhtalu mašineriju, sa najsposobnijim košarkaškim mašinovođom, možda ikada. Ove godine, to nije slučaj.

Manjak želje i energije Denver Nagetsa mogao se osetiti i u regularnom delu sezone, ali je to, sa razlogom, bilo okarakterisano kao poznavanje sebe samih, činjenice da imaju brzinu više za doigravanje. Problem je taj, što je menjač izgleda zakazao, pa Grumenje višu brzinu nikako da pronađe.

Stoga smo se odlučili da analiziramo Denverove napadačke posede u mečevima protiv Minesote, da pronađemo način za otključavanje “do juče” najveće enigme za odbrane širom NBA lige. Akcenat smo bacili na drugu utakmicu serije, u kojoj je Minesota prikazala pravu defanzivnu kliniku.