Ovo je životna i sportska priča o jednom od najvećih košarkaša ikada na našim prostorima, priča o skromnom momku iz Slavonske Požege, momku koji je dokaz da se velikim trudom i zeljom mogu dostići snovi – ovo je priča o Predragu Pedji Stojakoviću!
Rodjen je 9. juna 1977. godine, kao što smo već spomenuli, u Slavonskoj Požegi. Kao dete isprobao se u svim sportovima – karateu, odbojci, rukometu, fudbalu – da bi čak, po majčinoj zelji, u jednom trenutku završio i u plesnoj školi. Pedja ima 3 godine starijeg brata, Nenada, i tokom detinjstva prolazio je kroz standarno “maltretiranje” od strane starije braće. Za košarku se opredelio kada je, kako sam kaže, u jednom periodu toliko naglo izrastao, da je stanje u njegovim “okršajima” sa bratom prešlo u potpunosti na njegovu stranu. Pedja je sa porodicom prebegao iz Hrvatske u Beograd sa 14 godina. Upisao je trgovačku školu, mislio je da će nastaviti porodičnu tradiciju, jer su mu i majka i otac trgovci. Medjutim, igrajuci mečeve sa košarkaškom sekcijom svoje škole, Pedja je primećen od strane jednog od najvećih klubova iz Beograda – Crvene Zvezde, i njegovog prvog trenera Predraga Badnjarevića. U Zvedu prelazi sa samo 15 godina, i ostaje u klubu godinu i po dana. Iako zbog mladosti, naravno, nije imao veliku minutažu, ostaje upamćena njegova partija sa samo 15 i po godina kada je u prvenstvenom mecu sa Radničkim iz Beograda ubacio 18 poena. Na kraju te sezone Pedja sa Crvenom Zvezdom osvaja nacionalni šampionat. Tada je njegov talenat prepoznao grčki velikan PAOK, i Stojaković sa samo 16 godina postaje punopravni član jednog, tada, evroligaškog kluba.
U Solunu je proveo sjajnih 5 godina. Draftovan je već 1996. sa 19 godina, medjutim nije se odlučio da podje put NBA tada, zbog svoje mladosti, ali i društva i tadašnje “ludosti” po svojim rečima. Solun i Grčku dozivljava kao svoju drugu domovinu, a nakon prelaska u NBA tamo je kupio stan, ali se i oženio grčkom manekenkom, Alekom Kamilom, sa kojom ima troje dece. Pedja nije pogrešio, u potpunosti je sazreo kao igrač i osoba, i u poslednjoj sezoni u Grčkoj ostvaruje najveće uspehe. Proglašen je za MVP-a grčkog šampionata, a u polufinalnoj seriji trojkom u poslednjim sekundama srušio je do tada 5 godina neprikosnoveni Olimpijakos, i pogurao svoju ekipu do finala. Tamo su pali posle teške borbe sa Panatinaikosom, 3-2, ali je bilo očigledno da je Stojaković prerastao Grčku i evropsku košaraku. Te sezone bio je i najbolji strelac Evrolige, beležio je 23.9 poena po mecu.
Po dolasku u NBA, Pedja ima period adaptacije, proveo je dve sezone ulazeći sa klupe “Kraljeva” ali njegov potencijal bio je očigledan, već tada se videlo da je liga dobila jednog od svojih najboljih šutera. Sezone 2000/01, Predrag Stojaković postaje standardni član prve petorke Sakramento Kingsa, prvi put beleži preko 20 poena u proseku te sezone, a to je i godina koja donosi potpunu maniju za ovim timom u Srbiji. Najbolji period franšize je počinjao, kockice su se složile, momci koji i dan danas oslovljavaju jedni druge braćom igrali su najlepšu košarku u ligi. Tih godina, početkom 2000-ih, Arco Arena je bila gotovo neosvojiva tvrdjava. To je bila verovatno najbolja ekipa koja nikada nije osvojila NBA prsten.
“Ljubičasti” su tada na našim prostorima nazivani prvim srpskim NBA timom. Ne zna se broj ljudi koji je pratio svaku utakmicu Kingsa, pocinjale one i u 5 sati izjutra, u to vreme legitimno opravdanje za kasnjenje na posao ili u školu bilo je – Gledao sam Sakramento! Po završetku NBA sezone, Pedja je nastupao za, tada, reprezentaciju Jugoslavije, i predvodio je do verovatno najlakše osvojene titule prvaka Evrope ikada, a sam se okitio naslovom MVP-a Eurobasketa. Kingsi su najbliže prstenu bili naredne godine, Pedja je u toj sezoni prvi put uvršten u sastav Zapada za “All Star” meč. Na istom “All Star” vikendu, Stojaković postaje i prvi Evropljanin koji je osvojio takmičenje na istom – i zvanično osvaja trofej za najboljeg trojakaša u ligi. Sve je išlo sjajno po Pedju i Kingse, a u finalu Zapada čekali su ih Lejkersi i prilika za osvetom za proslogdišnje “čišćenje” od strane tima iz grada andjela. Tada je vidjena i verovatno najkontroverznija plej-of serija, a u utakmici broj 6 verovatno i najveća kradja u novijoj istoriji NBA. Kingsi su vodili sa 3-2, i imali šansu da overe plasman u finale, ali su sudije direktno uticale na ishod i poslale seriju u finalnu utakmicu. Nekoliko godina kasnije, jedan od sudija je u ispitivanju priznao da je meč bio namešten od strane NBA, jer su Lakersi bili globalno mnogo popularniji tim. Tuga u Srbiji bila je veća, verovatno, i od samih navijača Kingsa u Sakramentu. Utehu je Pedja našao istog leta, u Indijanapolisu, kada je bio učesnik u jednom od najvećih uspeha srpskog sporta u istoriji, osvajanju Svetskog prvenstva. U sezoni 02/03, Pedjine brojke malo opadaju, ali je naredne sezone odigrao svoju najbolju individualnu godinu u karijeri, to je predstavljalo poslednju pravu šansu Kingsa za titulom. Stojaković je preuzeo odgovornost nakon povrede Krisa Vebera, i na kraju sezone bio je drugi najbolji strelac lige – belezio je 24.2 poena po meču! Pedja je završio četvrti u glasanju za MVP-a lige, i izglasan je u drugu najbolju petorku šampionata. Predvodio je te sezone NBA u procentu šuta sa linije slobodnih bacanja, i po broju postignutih trojki. Medjutim Kingsima je ponovo falilo malo. Izgubili su od Minesote, u polufinalu Zapada, nakon 7 mečeva. Nakon toga, pocinje osipanje jedne od najomiljenijih NBA ekipa ikada, a Pedja nažalost kreće da proživljava sve veće probleme sa povredama. Medjutim, nakon reforme Kingsa, i trejda u Nju Orleans Hornetse, Pedja ponovo pronalazi svoj šuterski ritam. Iako nikada neće biti dominantan kao što je bio u Kingsima, Stojakovic je u Nju Orleansu uradio nešto što nijedan NBA as nikada nije – ubacio je svih 20 poena svog tima na otvaranju meča. Nedugo zatim, problemi sa povredama se nastavljaju i Pedja 2010. trejdom stiže u Toronto. Par dana nakon toga sporazumno raskidaju ugovor, i to je ispostaviće se, najbolji potez u karijeri “srpskog snajpera”. U januaru 2011. Stojaković potpisuje za Dalas Maverikse, i biva jedan od ključnih igrača Dalasa u plejofu te godine i osvajanju šampionskog prstena! Košarkaški bogovi, kako to vole da kažu Amerikanci, ispravili su velike nepravde, i dodelili prvo prstenje velikanima lige – Dirku Novickom, Džejsonu Kidu, ali pre svega našem Pedji Stojakoviću. Nedugo nakon toga, Pedja je objavio da se zbog dugogodišnje borbe sa povredama oprašta od profesionalnog bavljenja košarkom.
U trenutku penzionisanja, Pedja je bio deseti na večnoj listi NBA po broju postignutih trojki, 3 puta je bio učesnik “All Star” utakmice, 2 puta osvajao takmičenje u šutiranju trojki. Ostaće zapamćen kao jedan od najboljih šutera ikada u NBA ligi. Prošle sezone su Sakramento Kingsi povukli njegov dres sa brojem 16, najveća čast koju jedan profesionalni košarkaš može da doživi. Ovog leta, njegov dugogodišnji saigrač i jedan od najboljih prijatelja, Vlade Divac, postao je generalni menadžer njihovog voljenog tima, i ponudio puno radno mesto u upravnom odboru Stojakoviću, što je Pedja i prihvatio. Uhvatila je nostalgija navijače Kingsa, ali i sve nas u Srbiji. Pedja je više puta naglašavao, da i ako nije mogao srećniji otići u penziju nego sa NBA prstenom, ostaje žal što to nije učinio u slavnoj eri “svog” tima iz Sakramenta. Mi tu tugu delimo s njim, ali i što su ga povrede, i neke nesportske stvari, sprečile da donese još uspeha i medalja našoj zemlji i stekne još veću slavu i ime u najjačoj ligi na svetu. U svakom slučaju, imao je briljantnu karijeru prepunu uspeha. Legendo, hvala za sve!
Pisano u decembru 2015. godine