Franšiza iz Mineapolisa, kao jedna od fenjeraša NBA lige, u poslednjih 17 godina zabeležila je svega 2 nastupa u plej-ofu. Poslednji je bio 2018. godine, kada ih je predvodio Džimi Batler, a pre toga davne 2004, uz sjajnog Kevina Garneta.

Minesota nikada nije bila veliko tržište, a samim tim ni popularna destinacija za velike igrače, tako da se tim najviše oslanjao na igrače koje odabere na NBA draftu. U poslednjih 10 godina, čak 3 puta su imali mogućnost da prvi biraju. Endru Vigins izabran je kao prvi pik 2014. godine, a godinu dana kasnije, sa prve pozicije, birali su i Karla Entonija Taunsa. Predviđani su najveći dometi za ovaj dinamični duo, međutim Vigins svoju igru nikada nije uspeo da podigne na ‘ol-star’ nivo i na kraju je trejdovan u Golden Stejt.

Prethodne godine, nakon još jedne očajne sezone, Vukovi ponovo biraju prvi na draftu i odlučuju se za Entonija Edvardsa. Pored njega, imali su pravo na 17. pika prve runde i 3. pika druge, ali su oni otišli Oklahomi i Klipersima. Da su zadržali 17. pika dobili bi Alekseja Pokuševskog, te bi ovo bio sasvim solidan draft za ekipu iz Mineapolisa, što se ne može reći za ovaj najskoriji.

Minesota Timbervulvsi nisu imali nijednog pika na ovogodišnjem draftu, tako da ćemo se fokusirati na igrače kojima je dat takozvani ”two way” ugovor, prema kojem košarkaš može da igra i u razvojnoj ligi, za Ajova Vukove i u NBA ligi, za Minesotu. Generalni menadžer, Žerson Rozas, potpisao je dva igrača na takvu vrstu ugovora, a to su Nejtan Najt i Mekinli Rajt četvrti.