Rešenje?

Zajedničko za sve sportove jeste to što su svi imali određenu prekretnicu u svojim istorijama, nešto što ih je učinilo popularnim na globalnom nivou. Za NBA i košarku generalno, ta prekretnica bio je, logično, Majkl Džordan. Njegovo leteće visočanstvo inspirsalo je, a i dalje inspiriše, nove generacije i nove, buduće šampione. Neko takav potreban je i ženskoj košarci.

Nivo NBA lige nije nedostižan, ali potrebno je vreme. Pre svega, košarkašice žele i bore se za ono za šta su se NBA igrači borili 75 godina, koliko je liga i stara, dok WNBA postoji 25 godina. Da bi smo bolje razumeli jaz između dve lige, pogledajmo brojke:

– prosečna poseta na NBA utakmicama je 17.760, dok utakmice ženske lige imaju prosečnu posetu od 6.535 gledalaca;
– finale NBA lige 2019. godine brojalo je više od 20.000.000 gledalaca po utakmici, a finale WNBA svega 400.000;
– prosečna cena karte za NBA utakmicu, kreće se od 50$ do 90$, dok je prosečna cena za WNBA utakmicu samo 17$.

Ove informacije su sasvim dovoljne da se shvati zašto su košarkašice slabije plaćene. Opravdano su nezadovoljne, ali dok god su ove brojke ovakve, ništa se značajnije neće promeniti. Na stranu novi kolektvini sporazum i svi benefiti kad to nije dovoljno.

WNBA i ženskoj košarci potrebna je jedna Ronda Rauzi. Za one koji ne znaju, Ronda je bivša MMA šampionka, UFC borilačkog šampionata i žena koja je mnogo dopirnela razvoju same promocije i sporta, kao i popularizaciji istog, pre svega među ženskim svetom. Ako je jedan tako brutaln sport, kakav su mešovite borilačke veštine, jedna žena uspela da podigne na globalni nivo, zašto to ne bi bilo moguće i sa košarkom?

Moguće je, samo je potrebno vreme.