Leto 2017. godine, Rakete sveže onesposobljene od strane San Antonio Spursa. Džejms Harden vidno bez dovoljno pomoći, nisu sedeli skrštenih ruku. Daril Mori konačno stiže do onoga što je davno zacrtao i onoga što su brojke pokazale da će voditi do titule. Putem “sign and trade” u Hjuston stiže jedan od najboljih plejmejkera u istoriji lige, Kris Pol. Hjuston je u zamenu poslao pola tima, ekonoma, lopte i dva rezervna koša… Ali su stigli do onoga što su tražili.

(FOTO: Space City Scoop)

Mnogi analitičari već tada su najavljili sukobe i “rat” dve zvezde Hjustona. Postavljalo se milion pitanja, ali pre svega kako će u istom sistemu funkcionisati dva potpuno različita mentaliteta.

Harden i Pol su naterali kritičare da zadrže dah i, bar na kratko, povuku svoje reči. Dve košarkaške gromade progutale su taman dovoljno ponosa kako bi Hjuston Roketse načinili istorijski dobrim timom, ne samo napadački. Rakete prvi put u 50 godina postojanja stižu do 60 i više pobeda u sezoni, tačnije 65 – najbolji skor u čitavoj ligi.

Ništa od navedenog nije bilo previše bitno. Cilj je jedan. Prepreka najveća moguća. “Kineski zid” jedna od najboljih ekipa u istoriji košarke. Hjuston je zahvaljujući odličnoj sezoni imao prednost domaćeg parketa, medjutim Voriorsi prave brejk već u prvom meču. D’Antoni pravi nekoliko odličnih taktičkih promena pred drugi susret i Rakete beleže prvu pobedu, da bi u četvrtom meču u Ouklendu vratili prednost domaćeg terena.

Dolazimo do petog meča. Neizvesna utakmica, Hjuston stiže do velike pobede, ali gubi Krisa Pola. To je i prvi korak pada “dinastije koja nikada nije bila”.

Šesti meč igrao se u Ouklendu, pomalo pogubljene Rakete, bez drugog najboljeg igrača bivaju lagano poražene. Tražiće šansu pred svojim navijačima. Hjuston je bio toliko blizu. Vodili su sa 15 poena razlike, Golden Stejt je bio u panici. Ali Rakete maše 14 šuteva za 3 poena u trećoj četvrtini, bez i jednog pogotka, 27 promašaja ukupno. Ruka se skratila, druge solucije nije bilo. Nema čoveka koji je pomno pratio to finale, a da nije rekao – “Hjuston ovo dobija da se CP3 nije povredio!”

Nakon ovoga, Hjuston iz nekog razloga nije bio isti. Kao da je hemija nestala. Ono što je bilo vidljivo naredne sezone jeste da je Harden odustao od saradnje sa Polom. Nebrojano puta mogli smo videti kako nezainteresovano posmatra napade svog tima, kada on nije taj koji inicira akcije, odnosno kada to radi Kris Pol. Ruke na kolenima, devet metara od koša, potpuno bezopasan. To su svakako primetili mnogo stručniji ljudi i to je nešto što je pozivalo na ozbiljniju polemiku.

Sukob interesa koji su progutali za dobrobit tima u prvoj sezoni sada je prerastao iste okvire, kod obojice. Kris Pol je želeo da se igra više timskih akcija, Harden da iskoristi svoje kvalitete u igri 1 na 1 i da tim igra kroz njega. Dolazilo je do te mere da Pol, u trenucima kada predvodi drugu postavu i kada je Harden odmarao, viče na D’Antonija: “Ne vraćaj ga, odmori ga još malo, ide nam dobro.”

Čini se da je na startu druge sezone saradnja dve zvezde tima potpuno zakazala. Pa i ako ne želimo da upiremo prstom, moramo reći da nam se čini da Harden snosi većinu krivice. Mane Krise Pola su poznate, bivši saigrači su to često iznosili u javnost. Voli da se pita, da uvek bude u pravu, traži perfekciju od saigrača. Ali Hardenova je očigledno što nije želeo dovoljno. Nije bio spreman da žrtvuje deo svoje igre, kako bi timski igrali bolje. Ekipa koja je očigledno bila na korak od titule i istu izgubila najverovatnije zbog povrede drugog najboljeg igrača, ne bi trebalo da menja ništa. Ali ipak jeste, znalo se ko se više pita u ovom timu i čija je poslednja. Polov protagonizam je opadao, a tenzija je rasla.

Situacija je u javnosti kulminirala početkom plejofa. Treći meč uvodne serije protiv Juta Džeza, tajmaut D’Antonija u drugom poluvremenu i očigledna, ne baš dobronamerna rasprava dvojice igrača.

https://youtu.be/M8Mmdqflr8g

Ekipa sada na okupu, a Golden Stejt bez povredjenog Durenta, te opet Voriorsi prolaze dalje. Ovoga puta u polufinalu Zapada, ovoga puta značajno lakše. Tu Hardenovu nespremnost da zaobidje svoj ego, označili bi kao drugi deo lančane reakcije koja je odvela u ponor Hjustona. A treća dolazi nekoliko dana po ispadanju Raketa iz plejofa.

Iako su Daril Mori i vlasnik, Tilman Fertita, ubedili i Pola i javnost da neće biti trejdovan, da ne postoje šanse za tako nešto – bum! U zamenu za CP3-ja, pikove prve runde 2024. i 2026. uz pravo zamene na pikove 2021. i 2025. godine u Hjuston stiže Rasel Vestbruk!

(FOTO: USA Today)

Rasel Vestbruk, superstar lige, gotovo 4 godine mladji od Pola, vidjen je kao ozbiljna nadogradnja na (tadašnje mišljenje javnosti) igrača koji je na samom zalasku karijere. Stari drugari, “Brodie and Beard” postali su tandem koji bi u ovoj eri super dvojaca trebalo Hjustonu da donese legitimnu šansu za napadom na šampionski prsten.

Veliki problem u celoj zamisli bio je taj što je Vestbrukov regres u šutu spolja dostigao nove visine, odnosno nizine. To, u kombinaciji sa Kapelom, koji je tradicionalni centar i ne širi teren preterano mekanom rukom, dozvoljavalo je protivnicima da potpuno zatvore reket i strašno otežaju život Raketama, čija je igra postala jezivo predvidiva. Nije ovo otežalo posao samo Hardenu i Vestbruku. Činjenica da je reket bio zatvoren donelo je stagnaciju u igri Klinta Kapele. Nakon 3 sezone konstantnog napretka na svim poljima i u svim statističkim kategorijama, Švajcarac je napravio korak unazad.

Tim jednostavno nije izgledao dobro. Pobede koje su dolazile bile su produkt čistog individualnog kvaliteta. Daril Mori se početkom februara odlučuje na radikalan potez, možda najradikalniji u prethodnoj deceniji lige i trejduje Kapelu u Atlantu. Nije sam trejd dugogodišnjeg centra tima nešto nezamislivo, već to što Rakete nisu tražile centra zauzvrat – odlučili su se za ultra “small ball”, petorke bez centara, čak i istinske četvorke starog kova. Potez koji bi trebalo da oko Vestbruka i Hardena postavi tri odlična šutera, raširi teren i napravi prostor Raselu da napravi pakao protivničkim odbranama energičnim prodorima u reket.

Mora se priznati, nakon nekoliko nedelja, izgledalo je ovo kao vrhunski potez. Hjuston stiže do pobeda u nizu, ubitačni tandem tima nije izgledao bolje ni u jednom trenutku do tada. Medjutim… Ponovo smo dobili potvrdu da su plejof utakmice neka potpuno druga košarka u odnosu na regularni deo sezone.

Hjuston je posle grčevite borbe savladao Oklahomu, tim koji po procenama pre početka sezone nije ni trebalo da bude u plejofu, a nakon toga su dobili ozbiljan šamar od strane Los Andjeles Lejkersa. Jezeraši su nakon prvog meča postavili vrhunsku odbranu i naterali Hardena da se oslobadja lopte, on je to činio, ali ostatak tima jednostavno nije uspeo da koristi prednost. Na drugoj strani, “small ball” koji je bio toliko hvaljen doživeo je maltretiranje i to ne samo od strane Entonija Dejvisa. Lejkersi su napadali ofanzivni skok u gotovo svakom napadu i Rakete nikada nisu bile mirne.

Igra Roketsa u napadu je jednostavno postala apsolutno jednodimenzionalna. Besomučno tapkanje i driblanje lopte Džejmsa Hardena i ispucavanje trojki. Želeo to da prizna ili ne, prisustvo Krisa Pola donosilo je Raketama raznovrsnost. Čak je i Klint Kapela, koliko god to smešno zvučalo, bio veća pretnja protivničkim odbranama od Rasela Vestbruka. To jest, protivnički igrači su uvek morali obraćati pažnju na njega kada se nalazi na poziciji “kucača”. Setite se samo mali milion lobova Hardena ka Kapeli, koliko je to jednostavno izgledalo. Kreativnost u napadu sa kojom je ogromnih problema imala i jedna istorijska defanzivna ekipa, kao što su Golden Stejt Voriorsi.

Ne tako davno, pokojni Kobi Brajant (ovo i dalje zvuči potpuno nerealno) rekao je da Harden nikad neće ništa osvojiti “herojskom” igrom. Bio je u pravu. Mora da veruje timu mnogo više… Ne, možda to i nije problem, jer je pokazao u ovom plejofu da je spreman da se oslobodi lopte. Hjuston mora dobiti na raznovrsnosti! Džejms Harden ima neverovatan kvalitet, možda i najbolji igrač u istoriji košarke u igri 1 na 1, ali dok god se ovaj tim bude vodio matematikom samo to će i imati. Nebitne brojke.