Na današnji, 24. avgusta 1965. godine u Riversajdu, Kalifornija, rodjen je jedan od najboljih bekova u istoriji NBA lige.
(FOTO: 8 points, 9 seconds)
Sinonim za lojalnost i dobar šut, simbol žuto-plavih, momak koji je čitavu karijeru podredio dvema bojama i jednom gradu, momak koga je Indijanapolis iščekivao, a o kome se i dalje govori, košarkaš koji je broj ’31’ učinio večnim, kući voljen, a u gostima omražen.
Dame i gospodo danas pedeseti šesti rođendan slavi Redži Miler!
Pričati o Indijani Pejsersima, a da ne pomenemo Milera ili obrnuto nekako je nemoguće, nerazdvojivi su u svim pričama. Osamnaestogodišnja karijera ovog momka bila je puna uspona i padova, sa njim su nekako rasli kao ekipa, a kada se povukao tako su i oni nekako utihnuli. Prošlo je ne malo godina dok nisu ponovo oformili takmičarsku ekipu nakon njega.
Hajde ipak da se vratimo malo u tu 1956. godinu, kako to obično bude još u najmladjem dobu može da se nasluti potencijal i talenat, ipak za košarku je bitno da i telo to isprati. Redži je imao urodjen deformitet kukova koji ga je onemogućavao da normalno hoda, u tom trenutku roditelji, pa ni on sam nisu razmišljali o košarci, bitno je bilo da počne da hoda normalno. Posle par godina terapija i nošenja proteza uspeli su u tome.
Tokom srednje škole i koledža konstantno je bio zapažen, za to vreme malo atipičan stil igre, sjajna kretnja bez lopte i šut bez i malo čekanja. Odlična kontrola lopte i šut iz driblinga, najbolje od svega je bilo što je pogadjao u visokim procentima. “UCLA” je te 1987. godine imao svog ‘bisera’ spremnog za draft.
“Indijana Pejsersi kao 11. pika prve runde biraju Redžinalda Milera sa univerziteta UCLA” – tako je sve počelo…
Tokom osamnaest NBA sezona postao je zaštitno lice franšize i najbolji igrač, vukao je ekipu tokom godina. Nekako stiče se utisak da do NBA titule nije ni mogao, Bulsi predvodjeni Džordanom, Džezeri sa Stoktonom i Malounom, Niksi sa Hardavejom i Juingom, kasnije stvaranje moćnih Lejkersa, delovalo je da će im se neko uvek isprečiti na putu do titule, tako je i bilo.
Sa svakom od tih ekipa vodio je žestoke okršaje, ipak na jednom terenu ti dueli postajali su epski. Medison Skver Garden, košarkaški hram, uzavrela atmsfera, Spajk Li i tada jako dobri Niksi obećavali su spektakl na terenu. Pobedjivao je i gubio, ali se čini da je protiv njih imao poseban motiv, postajao drskiji, bolje pogadjao i to mu je sve davalo samopouzdanja. Čak je i Juing za njega rekao:
“Kada igrate protiv njega imate neopisivu želju da ga udarite, isto tako kada igrate sa njim osećate kako vam čuva ledja, igra tvrdo i veliko poštovanje za njega!”
Tokom godina postavio je mnoge rekorde, za one mladje koji ovo čitaju Redži Miler je bio ono što je Stef Kari sada, njegovo ime se uzvikivalo na terenima kada date daleku trojku ili koš u posledjim sekundama. Želeli ste da budete kao on.
Elegancija i lakoća sa kojom je pogadjao trojke bili su nestvarni, uživanje za gledati. Daleko od toga da je bio samo dobar šuter. Umeo je jako dobru odbranu da odigra kao i da razigra saigrače, ipak 28. novembra 1988. u meču protiv Hornetsa beleži rekord karijere, 57 datih poena i 11 asistencija, svima je bilo jasno kolike mogućnosti ima ovaj momak.
Ligu je napustio kao košarkaš sa najviše pogodjenih trojki i epitetom najboljeg šutera kojeg je liga do tada videla.Nakon završetka igračke karijere ostao je u košarci ali ovoga puta u ulozi komentatora za “TNT”. Nama ostaje još jednom da mu čestitamo rodjendan i povremeno se prisetimo njegovih poteza.