54. pik - Sandro Mamukelašvili
Sandro Mamukelašvili je 211 centimetara visok gruzijski centar rodjen 23. maja 1999. godine u Njujorku, odrastao je u Njujorku, u košarkaškoj porodici, obzirom na to da je njegova majka Ira bila kapiten ženske košarkaške reprezentacije tadašnjeg Sovjetskog saveza. Veliku ulogu u samom odabira košarke kao Sandrovog puta u životu je pored majke imao i njegov stariji brat David, koji je ujedno i upisao svog mladjeg brata na košarku i tako otključao prva vrata na putu ovog gorostasa do NBA lige. Kao i verovatno velika većina gruzijskih košarkaša tog uzrasta i mladjih, Sandrov uzor u detinjstvu bio je doskorašnji NBA centar Zaza Pačulija, koji je kroz godine uspešno nosio dres nekolicine klubova u najjačoj ligi na svetu. Nakon završene srednje škole, kao 14-godišnjak Sandro se seli u Bijelu, mali gradić na severu Italije, kako bi tamo upisao srednju školu i nastavio svoje obrazovanje, da bi već u prvoj godini gruzijski gorostas bio najbolji pojedinac ekipe, noseći svoju školu do trećeg mesta u državi. Sam Mamukelašvili je dosta puta kroz karijeru isticao koliko mu je znači period proveden u Italiji, apostrofirajući uporno zasluge njegovog tadašnjeg trenera Federika Dane, koji je uspeo da izvuče maksimume iz tada još golobradog Gruzijca, i da od njega napravi materijal za put u Ameriku, što se ubrzo i desilo. Pred završnu godinu srednje škole Sandro se seli na Montverde akademiju, prestižni američki srednjoškolski program, gde je delio svlačionicu sa sadašnjom zvezdom Njujork Niksa, Er Džej Beretom. Za vreme boravka na Montverdeu, Sandrovi snovi su postali java, pošto mu je mentor postao upravo njegov pomenuti idol iz detinjstva, Zaza Pačulija, koji ga je upoznao sa nekolicinom NBA igrača, medju kojima je i Stef Kari. Nakon dobro odradjene epizode na Montverdeu, na adresu Sandra Mamukelašvilija stigle su ponude prestižnih koledža, medju kojima si bili Južna Kalifornija, Severna Karolina i Vanderbilt, da bi Gruzijac na kraju ipak prihvatio ponudu Seton Hola, pre svega zbog dobrih odnosa njegovog srednjoškolskog trenera Kevina Bojla i Kevina Vilarda, tadašnjeg trenera Seton Hola.
Nakon prve sezone u dresu Pirata, u kojoj nije imao preterano veliku minutažu uz mizernu statistiku, stvari su krenule da idu na bolje za gruzijskog centra, što je govorio i njegov rapidni skok što se tiče statističkih parametara, koji su glasili bezmalo 9 poena i 8 skokova u proseku, ali uz jedan bitan dodatak, rad tokom leta sa mentorom Pačulijom na unapredjenju šuta za tri poena, po čemu je kasnije Mamukelašvili i postao karakterističan. U trečoj sezoni za koledžu šut za tri poena već je bio na zavidnom nivou, sa bezmalo 45 procenata šuta van linije za tri poena, koji je uz male statističke skokove doveo do toga da Mamukelašvili postane otkrovenje sezone u NCAA ligi. Ukoliko ste mislili da je to sve, grdno ste se prevarili, jer je četvrta sezona Gruzijca na Seton Holu bila jedna od najboljih individualnih u istoriji koledža. Monstruozna statistika u vidu bezmalo 18 poena i 8 skokova po utakmici pogurali su Sandra do maltene sigurnog mesta na NBA Draftu, gde se u nekim projekcijama kotirao i kao pik na mnogo višoj poziciji, ali je ipak skliznuo na 54. mesto.
Ono po čemu se popularni Mamu razlikuje od ostatka klasičnih centara jeste igra sa loptom i takozvane bekovske kretnje. Poseduje fantastičan dribling za svoju poziciju sa koje neretko biva sekundarni kreator u napadima svoje ekipe, što govori činjenica da je u pomenutoj završnoj godini na koledžu imao nešto više od tri asistencije u proseku. Pored igre sa loptom, gruzijskog gorostasa odlikuje i odličan šut za tri poena, domet mu je odličan, nema problem da pripali šut i sa većeg odstojanja, a deluje da je to upravo ono što treba Baksima, potencijalan naslednik Bruka Lopeza koji bi izvlačio centre i davao prostor Janisu Adetokunbu da lakše završava napade u reketu, a ujedno i centar koji je i više nego konkretna pretnja u igri spolja. Što se tiče igre u reketu, Sandro nema preteranog iskustva u njoj, u prodor igri je dosta snalažljiv i zna da završi pod košem na dosta načina, što može biti problem sporijim centrima. Igra pod košem je najblaže rečeno tanka, izuzetno retko se odlučuje na tzv. zidanje pod košem, što nižim i atletski boljim centrima može predstavljati poprilično lak zadatak za čuvanje, obzirom na to da brzim nogama mogu ispratiti kretnje Gruzijca, koji i pored brzih nogu, trenutno nije atleta na NBA nivou.
Na drugoj strani parketa, u odbrani Sandro je jednom rečju, solidan. Bočne kretnje su najveći problem ovog momka, ali deluje da bi uz dobar rad mogao biti nešto više od prosečnog defanzivca na NBA nivou. Činjenica je da i pored toga što ne poseduje odredjen nivo eksplozivnosti, Sandro pokazuje trenutke gde do izražaja dolaze odredjene vrline i na defanzivnom planu, u najčešćem slučaju dobro čitanje igre i pravovremeno postavljanje. Strana pomoći takodje je veliki problem kod ovog momka, jer u situacijama kada ga napadnu brži igrači nema mogućnosti da se snadje i pravovremeno zaštiti obruč.
Rezime je da, i ako nije sjajan defanzivac, Sandro Mamukelašvili predstavlja idealan fit za ekipu Milvoki Baksa, obzirom na to koliko je u mogućnosti da doprinese na napadačkom planu, dolazimo do nečega sa čime Janis i družina mogu živeti.